Hemija

Ugljovodonici

Sva organska jedinjenja su prema srukturi podeljena u nekoliko osnovnih grupa i podgrupa:

1. alifatska (aciklična)-jedninjenja otvorenog ugljenikovog lanca
2. ciklična-jedinjenja zatvorenog lanca (prstena)

Ciklična jedinjenja mogu biti:

1. karbociklična-prsten je sastavljen samo od ugljenikovih i vodonikovih atoma
   • aliciklična jedinjenja-ciklizovana alifatska jedinjenja
   • aromatska jedinjenja-jedinjenja sa benzenovim prstenom
   • hidroaromatska jedinjenja-jedinjenja sa delimično ili potpuno hidrogenizovanim benzenovim prstenom
2. heterociklična-prsten pored ugljenika sadrži i druge atome (azot, kiseonik, sumpor...)

Organska jedinjenja se dele i prema funkcionalnim grupama
Proučavanje organske hemije počinje od njenih osnovnih i najprostijih jedinjenja-ugljovodonika. U svom sastavu sadrže samo ugljenik i vodonik. Vezivanjem funkcionalnih grupa na ugljovodonike nastaju sva ostala organska jedinjenja. Iz imena ugljovodonika se izvode imena svih organskih jedinjenja.
Gasovoti ugljovodonici se u prirodi nalaze u zemnom gasu. Nafta je osnovni izvor ugljovodonika. Čvrsti ugljovodonici mogu se naći i u mineralu ozokeritu. U laboratoriji ugljovodonici se sintetišu na više načina od kojih su najvažniji Wurtz-ova sinteza:

i suva destilacija smeše soli organskih kiselina i NaOH:

Ugljovodonici se prema tipu veze koju oseduju dele na zasićene i nezasićene. Zasićeni ugljovodonici sadrže samo jednostruke veze, dok nezasićeni sadrže najmanje jednu dvostruku ili trostruku ugljenik-ugljenik vezu.

Zasićeni aciklični ugljovodonici (alkani, parafini)

Zasićeni aciklični ugljovodonici, alkani su se još nazivali i parafini zbog izrazite hemijske inertnosti. Opšta formula alkana je C_nH_2n+2. Prvih deset alkana s nazivima su:

Niz jedinjenja kod kog se svaki clan razlikuje za po jednu -CH₂- grupu zove se homologi niz. Sva jedinjenja u nizu imaju slicne hemijske osobine (podležu slicnim reakcijama...). Prva cetiri alkana su gasovita, alkani od cetiri da jedanaest ugljenikovih atoma su tecni, a preko 11 su čvrsti. U vodi su netopivi, ali se tope dobro u organskim rastvaracima. Po pravilu tacka kljucanja "normalnog" alakana uvek je viša od tacki kljucanja njegovih izomera.
Ne zna se pouzdano koji bi mogao biti najviši alkan. Dosadašnjim istraživanjima preden je alkan sa 60 C atoma.

Nomenklatura alkana

Za davanje imena izomerima alkana koristi se medunarodna, Ženevska nomenklatua. Za osnovu se uzima najduži ugljenikov lanac, a smeštaj bocnih lanaca (koji dobijaju ime po radikalu) se oznacava brojevima. Oznacavanje brojevima pocinje od funkcionalne grupe, tako da se njoj dodeli najniža vrednost (0).
2,2,4-trimetilheksan
Zasićeni aliciklični ugljovodonici (cikloalkani, cikloparafini, nafteni)Dobijaju se takode Wurtz-ovom sintezom (iz dihalogen derovata alkana):

Posotoje dva niza homologa cikloalkana. Kod prvog se za -CH₂- grupu povecava prsten.

Najlakše se zatvarju prstenovi sa pet i šest ugljenika zbog povoljnih uglova izmedu veza. Drugi homologi niz nastaje kada se za -CH2- grupu produžuju bocni lanci.
metil-ciklopentan
Opšta formula cikloalkana je C_nH_2n i podudara se sa opstom formulom alkena. Izvor cikloalkana je nafta.

Hemijske osobine acikličnih i alicikličnih zasićenih ugljovodonika

Kod organskih jedinjenja imamo pet klasicnih tipova reakcija (oksidacija, redukcija, supstitucija, hidroliza, adicija). Alkani i cikloalkani ne podlažu hidrolizi ni redukciji ni adiciji, niti direktnoj oksidaciji blagim oksidacionim sredstvima (KMnO₄, K₂Cr₂O₄-pri cemu bi nastali alkoholi). Svi alkani i cikloalkani gore. Pri produživanju lanca potrebna je sve veca temperatura za pocetak reakcije:
Supstitucija alkana se najlakše izvodi pomocu halogena ili halogenvodonika (u gasovitom stanju ugljovodonici reaguju vec pri fotolizi-katalizi svetla). Osim pomocu halogena i halogenvodonika, supstitucija se može pri povoljnim uslovima izvrštiti i nekom jakom neorganskom kiselinom (azotnom, sumpornom). Pri svakoj supstituciji jedan ili više vodonikovih atoma se zamenjuju drugim atomima ili atomskim grupama (-Cl, -NO₂...).

Nezasićeni ugljovodonici

Dve su osnovne grupe nezasićenih acikličnih ugljovodonika- alkeni (C_nH_2n, ugljovodonici sa jednom dvostrukom vezom) i alkini (C_nH_2n-2, ugljoivodonici sa jednom trostrukom vezom). Fizicke osobine nezasićenih ugljovodonika uglavnom se podudaraju sa fizickim osobinama zasićenih.

Alkeni (olefini)

Alkeni dobijaju ime iz alkana tako što se od imena alkana odbije sufiks -an i doda -en. Prvi clan homologog niza je eten (etilen), CH2=CH2.
Dvistruku ili trostruku vezu nezasićenih ugljovodonika možemo smatrati i funkcionalnom grupom. Za nomenklaturu je važno to da se ona može smestiti u razlicite položaje i tako nastaju razlicti izomeri. Imena ovih izomera sadrže pored imena osnovnog lanca i oznaku (broj) ugljenika na kom se nalazi dvostruka ili trostruka veza.
2-metil-2-buten
Osnovni ugljovodonik se oznacava prefiksom n (n-heptan).
Sinteza alkena se zove eliminacija i izvodi se u alkoholnom rastvoru halogen derivata alkana i alkalije.

Alkini (acetileni)

Alkini dobijaju imena iz imena alkana pomocu nastavka -in. Prvi clan homologog niza je etin (acetilen), . Etin se dobija na više nacina. Tehnicki je pomocu kalcijum-karbida:

Laboratorijski postupak može da se primeni i na dobijanje alkina dužeg lanca:

Polinezasićeni ugljovodonici

Polinezasićeni ugljovodonici sadrže u svom sastavu više od jedne dvostruke ili trostruke veze. Najvažniji su ugljovodonici sa dve dvostruke veze (dieni). Opšta formula im je identična sa alkinima, C_nH_2n-2.

Dieni

Dieni dobijaju ime slično alkenima samo se umesto sufiksa -en dodaje -dien. Prema položaju dvostrukih veza dele se na tri grupe od kojih su najvažniji konjugovani dieni. Kod njih se izmedu dve dvostruke veze nalazi jedna jednostruka. Ovakav raspored doprinosi stabilnosti jedinjenja (što se tumaci efektom rezonancije). Najvažniji dieni si butandien 1,3 i 2-metil-butandien-1,3 (izopren). Njihovi polimeri nalaze se u prirodnoj gumi. Napravljeni su mnogi pokušaji proizvodnje umetne gume, ali nijedan za sad nije finansijski isplativ.

Hemijske osobine nezasićenih ugljovodonika

Nezasićeni ugljovodonici su znatno reaktivniji. Kao i zasićeni oni gore, ali za razliku od njih podložni su i uticaju slabih oksidacionih sredstava. Tako blagom oksidsacijom alkena nastaju jedinjenja sa dve alkoholne grupe.

Najtipicinija reakcija za nezasićena jedinjenja je adicija. Adicijom nezasićena teže da predu u stabilna, zasićena jedinjenja. Adicija nezasićenih ugljovodonika najlakše se izvodi pomocu halogena. Za adiciju vodonikom potreni su katalizatori (platina ili paladijum).
Po pravilu adira se prvo ugljenikov atom koji je najsiromašniji vodonikom (što se tumaci elektronskm uticajima).

Nezasićeni ugljovodonici za razliku od zasićenih mogu da polimerizuju. Polimerizacijom se produžuje lanac i zasicuje se molekul. Izborom katalizatora možemo uticati na dužinu prozivoda (ime i na njegove osobine). Polimerizacija se izvodi pri vecim pritiscima i razlicitim temperaturama. Od polimera ugljovodonika najvažniji su polietilen i polipropilen, polifeniletilen (polistiren), poliizobutilen (poli-2-metil-1-buten) kao i vec pomenuti polimeri butandiena(1,3) i 2-metil-butanidena (1,3).

Aromatski ugljovodonici (areni)

Aromatski ugljovodonici u svojoj strukturi sadrže benzenov prsten. Aromatičnost je posledica posebnog efekta-rezonancije. Izvor arena je katran kamenog uglja.

Struktura benzena i rezonancija

Dugo su hemičari pokušavali da odgonetnu strukturu benzena. Posebnu zabunu unosile su neobične hemijske osobine za naizgled nezasićeno jedinjenje. Tek je Kekule, 1865., 40 godina posle izolovanja uspeo da osmisli prvu strukturnu formulu benzena kao jedinjenja trineskog karaktera.
Problem strukture benzena danas se rešava pomoću teorije rezonancije-"konjugovane dvostruke i jednostruke veze nisu statičke, već usred stalnog pomeranja elektrona one imaju dinamički karakter".

Rezonantnu strukturu stabilizuje višak energije u odnosu na statičko stanje koji se nazive energija rezonancije.
Iz strukture benzena zaključuje se da se mogu izvesti tri izomera disupstituenata:

i tri izomera trisupstituenta (pri pisanju imena mora se označti položaj supstituenata):

S benzenom počinje homologi niz areni čiji su sledeći članovi:

Homolozi benzena se sintetišu Wurtz-ovom ili Friedel-Craft-ovom sintezom

Benzen i njegovi homolozi su mirišljave tečnosti. Tope su u organskim rastvaračima.

Hemijske osobine aromatičnih ugljovodonika

Aromatični ugljovodonici se ponašaju svi hemijski slično benzenu. Benzen gori (čađavim plamenom pri normalnim uslovima). Otporan je na sredstva blage oksidacije. Pri noramalnim uslovima reakcija klasična za arene je supstitucija (usled efekta rezonancije koji daje izvesnu "zasićenost"). Adicija se može izvesti pri visokim temperaturama i uz prisustvo katalizatora.

Pravila supstitucije Usled različitih elektronskih efekata različtitih atoma i atomskih grupa moguće je predvideti smeštaj supstituenata (drugog). Tako tzv. "supstituenti prvog reda" (-Cl, -Br, -I, -NH₂, alikili, -NHR, - NR₂, -N=O), odnosno elektrofilni supstituenti usmeravaju drugi supstituent na orto ili para-položaj. "Supstituent drugog reda" (-NO₂, H, -COOH, -SO₃H, -CN...), odnosno elektrofobni supstituenti usmeravaju drugi supstituent na meta-položaj.

Aromatski ugljovodonici sa kondenzovanim jezgorom

Kondenzacijom ("taloženjem) molekula benzena međusobno ili sa drugim prstenovima nastaju kondenzovani aromatski ugljovodonici. Najvažniji njihovi predtstavnici su:

U ovu grupu ubrajamo i jedinjenja kao što su:

Nafta

Nafta je osnovni izvor ugljovodonika. Nastala je od biljnog i životinjskog planktona biohemijskom razgradnjom. Sirova nafta je crna tečnost gustine 0.77-0.94 g/cm². Proces prerade nafte počijnje odstranjivanjem grubih primesa (pesak, voda). Zatim se nafta podvrgava frakcionoj destilaciji (zatim frakcionoj kondenzaciji). Tako se dobija 5 frakcija:

1. sirovi benzin, 40-180⁰C
2. petrojel, 180-250⁰C
3. dizel i ogrevno ulje, 250-320⁰C
4. parafin i parafinsko ulje (viši ugljovodonici)
5. asfaltni ostatak

Prva frakcija opet ide na destilaciju:

1. petroletar 40-70⁰C (pentan, heksan, heptan)
2. laki benzin 70-120⁰C (heksan, heptan, oktan)
3. srednji benzin 120-135⁰C (heptan, oktan)
4. teški benzin 135-180⁰C (nonan, dekan)

Da bi se poboljšala proizvodnja benzina, više frakcije se podvrgavaju creckingu. U tom postupku od viših ugljovodonika se pod velikim pritiskom, temperaturom i u prisustvu katalizatora dobijaju niži ugljovodonici.
Druga frakcija se podvragava delovanju NaOH i H₂SO₄ i zatim se iz nje izdvaja petrolej koji čine uglavnom ug;ljovodonici od dekan do heksadekana. U nafti se nalaze još mnoga jedinjenja azota, kiseonika, sumpora...
Iz ozokerita (nastato prirodnom destilcijom nafte) se sličnim postupkom izoluje parafin.

Hidrogenizacija uglja

Hidrogenizacija uglja je proces kojim se iz ugljenog praha vodonika uz katalizatore i visoku temperaturu i pritisak prvo dobija smeša gasova CO i 2H2 koja se zatim pretvara u tečne ugljovodonike.

Katran kamenog uglja

Katran kamenog uglja je nusprodukt karbonizacije uglja u koksarama. Destilacijom se deli na pet glavnih frakcija:

1. lako ulje 80-170⁰C (benzen i homolozi)
2. srednje ulje 170-230⁰C (naftalen, fenoli, piridinske baze)
3. teško ulje 230-280⁰C (naftalen, homolozi fenola)
4. antracensko ulje 280-350⁰C (antracen, fentaren...)
5. smola

Literatura:

"Organska hemija", Prof. dr Božidar Rožina, skripta Fakulteta polj. znanosti Sveučilišta u Zagrebu

Predstavnici ugljovodonika

Alkani, cikloalkani

Alkeni, cikloalkeni

Alikini, cikloalkini

• etin

Polinezasićeni ugljovodonici

Aromatski ugljovodonici

Aromatski ugljovodonici sa kondenzovanim jezgrom

Životinje

Kladogram carstva Animalia koji je sastavio Stefan Luketa 2009. godine

Kladogram podcarstva Bilateria koji je sastavio Stefan Luketa 2009. godine

Razdeo Spongia

Razdeo Cnidaria

Razdeo Echinodermata

Razdeo Gastrotricha

Životinje predstavljaju jedno od carstava domena eukariota. To su višećelijski, heterotrofni organizmi koji hranu gutaju i vare u unutrašnjosti tela. Najveći broj predstavnika ovog carstva su pokretni organizmi. Aristotel je prvi ceo organski svet klasifikovao na dva carstva - biljke i životinje. Ovakva podela se dugo zadržala, ali se nakon otkrića mikroskopa otkrio veliki broj do tada nevidljivih organizama, a produbila su se i znanja o strukturi organizama. Tako je Hekel 1866. godine uveo i novo carstvo pod nazivom Protista koje je obuhvatalo sve jednoćelijske eukarite. Carstvo životinja obuhvata eukariotske heterotrofne višećelijske organizme koji hranu gutaju i vare unutar tela. Većina predstavnika ovog carstva živih bića su pokretni organizmi. Rasprostranjene su u svim biogeografskim oblastima, a zauzimaju različite ekološke niše, pa im se zbog toga morfološke i metaboličke odlike veoma razlikuju. Ne poseduju ćelijski zid, a u ekstracelularnom matriksu poseduju molekule kolagena, integrina, proteoglikana i adhezivne glikoproteine. Između ćelija se formiraju specifične veze koje su tipa pukotinastih veza i dezmozoma. Tokom ontogenetskog razvića postoji mogućnost pokreta ćelija. Imaju zajedničke karakteristike u razviću zigota. Naime, od zigota se u procesu brazdanja formira blastula, a kod većine raslojavanjem blastule nastaje gastrula. Životinje poseduju gastralnu duplju sa jednim ili dva otvora. Ukoliko poseduju dva otvora jedan je prednji – usni, a drugi se nalazi na suprotnoj strani i naziva se analni.

Sadržaj [sakrij] 1 Telesne duplje 2 Ishrana životinja 3 Klasifikacija životinja 3.1 Podcarstvo Porifera 3.2 Podcarstvo Placozoa 3.3 Podcarstvo Mesozoa 3.4 Podcarstvo Radiata 3.5 Podcarstvo Bilateria 4 Spoljašnji linkovi

Telesne duplje

Kod životinja se već u ranim fazama razvića formiraju različito diferencirane duplje. U početku su obično ispunjene kolioidnom tečnošću. Tokom kasnijih procesa embriogeneze se formiraju definitivne duplje adultnih oblika. One se prema postanku i morfološkim karakteristikama veoma razlikuju. Kod dvoslojnih životinja telesna duplja se formira između endoderma i ektoderma. Kod sunđera je ispunjena mezoglejom koja predstavlja želatinozni matriks u kome se nalaze različiti tipovi ćelija. Jedina prostrana duplja koja se sreće kod sunđera je paragastralna duplja. To je centralna šupljina oivičena endodermom čija je uloga vezana za vitalne životne procese. Slična pojava se sreće i kod dupljara čija prostrana duplja se naziva gastrovaskularna. Ona za razliku od paragastralne duplje ima i dodatnu ulogu - u njoj se započinje proces varenja hrane. Kod troslojnih životinja se sreću prave telesne duplje koje su, za razliku kod onih koje se sreću kod dvoslojnih životinja, prostrane. Filogenetski najstarija i morfološki najjednostavnija je primarna telesna duplja koja se označava kao pseudocelom. Po poreklu predstavljablastocel gastrule. Karakteriše se odsustvom sopstvenog epitela, pa se ona graniči sa organima i tkivima. Kod drugih razdela troslojnih životinja se javlja sekundarna telesna duplja koja se naziva celom. Karakteriše se pojavom jedne ili više duplji sa sopstvenim epitelom koji se naziva peritoneum. Epitel celoma je mezodermalnog porekla. Zglavkare karakteriše specifična telesna duplja koja je nazvana miksocel. Ova telesna duplja je dvojakog porekla, odnosno u toku embrionalnog razvoja dolazi do fuzije celoma sa ostacima primarne telesne duplje.

Ishrana životinja

Kod životinja se sreću dva osnovna tipa ishrane - egzogena i endogena. Pod pojmom egzogene ishrane se podrazumeva unošenje hranljivih materija stranog porekla u organizam, a pod pojmom endogene ishrane se podrazumeva korišćenje deponovanih rezervi u telu kao što su skrob, masne kapi, glikogen i druge visokoenergetske materije. Endogena ishrana ili gladovanje može biti totalno, kada životinja uopšte ne unosi hranu, ili parcijalno - kada su kvantitativno unete dovoljne količine hrane, ali bez fiziološki važnih materija. Hidroliza, odnosno razgradnja organskih materija se odvija u prisustvu enzima koji su proteinske prirode i sintetišu se u ćelijama svih životinja. Veoma mali broj životinjskih vrsta sintetiše enzime za razgradnju celuloze koji se nazivaju celulaze. Najčešće je poseduju samo one vrste koje se hrane drvenom masom. Resorpcija je drugi aktivni proces koji smenjuje proces hidrolitičkog razlaganja hrane. Ovaj proces podrazumeva usvajanje razgrađenih materija iz crevnog trakta u krv, i njihov dalji transport do nivoa ćelija. Sve životinje se hrane heterotrofno, odnosno u ishrani koriste već gotove organske materije biljnog (holofitska ishrana) ili životinjskog (holozojska ishrana) porekla. U okviru heterotrofnog načina ishrane možemo razlikovati tri tipa ili oblika: animalni, saptofitski i parazitski. Animalna ishrana podrazumeva uzimanje gotovih organskih materija biljnog ili životinjskog porekla. Unošenje hrane na ovaj način se može postići na jedan od sledećih načina: fagocitozom, osmotski, telesnim zidom ili usnim otvorom koji je kod većine životinja snabdeven različitim strukturama koje omogućavaju mehaničku obradu hrane. Životinje koje se hrane biljnom hranom se nazivaju herbivore (biljojedi), hranom životinjskog porekla karnivore (mesojedi), a one koje u ishrani koriste i hranu biljnog i hranu životinjskog porekla kao omnivore (svaštojedi). Saprofitska ishrana podrazumeva korišćenje organskih materija različitog porekla, ali koje su već delimično truljenjem razgrađene. Parazitski tip ishrane podrazumeva ishranu produktima katabolizma domaćina ili razgradnju gradivne materije domaćina. Predpostavlja se da je u svom prvobitnom obliku parazitizam egzistirao u formi ektoparazitizma, da bi se kasnije tokom evolucije javio i njegov oštriji oblik - endoparazitizam.

Klasifikacija životinja

Danas u biologiji preovladava mišljenje da su prve linije životinja nastale pre oko 700 miliona godina, odnosno u eri prekambrijuma. Pojedini autori smatraju da su prve životinjske ćelije nastale pre oko jedne milijarde godina. Velike morfološke razlike između današnjih razdela životinja su se pojavile krajem prekambrijumske ere, odnosno u vandskoj periodi, edijakara epohi. Tada su najverovatnije postojali sledeći razdeli životinja: sunđeri, žarnjaci, mekušci, člankoviti crvi i zglavkari. Zbog prisustva visokospecijalizovanih grupa poput mekušaca i zglavkara ukazuje na to da su i u ranijim epohama postojali životinjski taksoni. Prema savremenim klasifikacionim sistemima u okviru carstva životinja se izdvaja između 30 i 40 razdela. Zbog velike raznovrsnosti prema današnjim shvatanjima možemo razlikovati tri podcarstva životinja: Parazoa, Mesozoa i Eumetazoa.

Podcarstvo Porifera

U okviru ovog podcarstva nalazi se samo jedan razdeo koji je poznat i pod nazivom sunđeri. Obuhvata sesilne organizme koji naseljavaju u najvećem broju slučajeva morske ekosisteme, a samo mali broj slatkovodne. To su primitivne životinje, a njihova primitivnost se ogleda u tome što nemaju tkiva i organe, već se nalaze na ćelijskom nivou organizacije. Karakteriše ih dvoslojan telesni zid sa mnogobrojnim sitnim otvorima – porama i jednim velikim otvorom – oskulum. Ishrana je filtracionog tipa, što podrazumeva da iz okolne sredine izdvajaju, cede sitne čestice. Disanje i izbacivanje štetnih produkata metabolizma vrši se pomoću vodenog toka, i to na celokupnoj površini koja je u kontaktu sa vodom. Sunđeri se razmnožavaju bespolnim i polnim putem. Bespolno razmnožavanje se vrši pupljenjem, unutrašnjim ili spoljašnjim. Polne ćelije se obrazuju u pihtijastoj masi. Sunđeri su hermafroditni organizmi.

Podcarstvo Placozoa

Ovom podcarstvu životinja pripada samo jedna vrsta – Trichoplax adhaerens koja naseljava sva tropska i suptropska mora i okeane i to u oblastima blizu kopna. Smatra se da je ovo najprimitivnija recentna vrsta carstva životinja. Trihoplaks je na ćelijskom nivou morfološke organizacije. Razmnožavanje je bespolno i polno. Bespolno razmnožavanje se obavlja deobom tela.

Podcarstvo Mesozoa

Predstavnici ovog podcarstva životinja su endoparaziti beskičmenjaka. Imaju vrlo jednostavnu građu što se ogleda u činjenici da nemaju unutrašnji sloj koji odgovara endodermu. Podeljena su mišljenja oko razliga zbog ovakvog stanja njihove građe. Pojedini autori misle da je uslovljeno parazitskim načinom života, a drugi da je odraz primitivnosti ove grupe. Savremeni podaci govore u prilog druge teorije. Telo vrsta grupe Mesozoa je građeno od spoljašnjeg sloja ćelija koji okružuje jednu ili više reproduktivnih ćelija i naziva se somatoderma. Od reproduktivnih ćelija se formiraju agameti, pa su prema tome ovo jedine životinje koje se razmnožavaju agametski. Obuhvata dva razdela: Dicyemida (Rhombozoa) i Orthonectida.

Podcarstvo Radiata

Ranije su se u ovu grupu svrstavala samo dva razdela - Cnidaria i Ctenophora koji imaju dosta zajedničkih karakteristika. Međutim, molekularnobiološkim analizama je utvrđeno da i razdeo Myxozoa spada u ovu grupu. S obzirom da su predstavnici ovog novoubačenog razdela usled parazitskog načina života toliko uprostili građu ne možemo govoriti o zajedničkim karakteristikama sa druga dva razdela. Zbog toga ćemo njih zanemariti i ovde opisati primarnu građu životinja iz razdela Radiata. Za njih je karakteristično da imaju gastrovaskularnu duplju koja se naziva celenteron. Ona vodi poreklo od gastruline duplje embriona. Ogromna većina predstavnika poseduje radijalnu simetriju, međutim poznati su i predstavnici sa biradijalnom ili bilateralnom simetrijom. Prema nekim zoolozima radijalna simetrija je kod njih primarna, a prema drugim autorima radijalna simetrija je sekundarna. Naime, adulti radijalne simetrije se razvijaju od bilateralno simetrične larve koja se naziva planula. Radijalna simetrija po ovim autorima je rezultat sesilnog načina života.

Podcarstvo Bilateria

• Infracarstvo Acoelomorpha. Predstavnici ove grupe su uglavnom sitni organizmi čije dimenzije se kreću između 2 mm i 2 cm. Najveći broj predstavnika živi u morskim ekosistemima intersticijelno, odnosno između čestica peska, dok manji broj vrsta živi u mulju, dok par vrsta živi planktonski. Oblik tela im je najčešće lancetast ili crvolik, a kod nekih diskoidalan. Najčešće nemaju crevni sistem, a samo mali broj vrsta ima usni otvor, a pojedine i kratko ždrelo. Ekskretorni sistem nije razvijen, a polni je bez diferenciranih gonada. Nervni sistem je difuznog tipa. Za njih je najkarakterističnija osobina da im je središnji deo tela necelularizovan, odnosno sincicijelan.
• Infracarstvo Chaetognatha. Ova grupa obuhvata mali broj vrlo specifičnih životinja koje naseljavaju najčešće plankton, a manji broj i bentos mora. Imaju veoma široko geografsko rasprostranjenje, a vertikalna distribucija im je takođe široka. Telo ima oblik strele, providno je i izdeljano na tri regiona: glaveni, trupni i repni. Telesni zid je građen od epidermisa koji sa spoljašnje strane luči kutikulu. Epidermis je na bočnim delovima tela višeslojan, što ni kod jednog drugog razdela beskičmenjaka nije slučaj. Ispod epidermisa se nalazi celom. Interesantno je da u celomskoj tečnosti nisu nađene celomocite. Nervni sistem je ganglionaran. Respiratorni, krvni i ekskretorni sistem kod njih nisu razvijeni što se objašnjava malim dimenzijama tela, odnosno nanizmom. Svi predstavnici razdela Chaetognatha su hermafroditni organizmi.
• Infracarstvo Deuterostomata.
• Infracarstvo Protostomata.